Nasilje u porodici predstavlja jedan od najozbiljnijih problema savremenog društva, koji pogađa najosetljivije članove – žene, decu, starije i osobe sa invaliditetom. Uprkos napretku u zakonodavstvu i podizanju svesti javnosti, žrtve se i dalje suočavaju sa brojnim preprekama u ostvarivanju zaštite i podrške. Zakon o sprečavanju nasilja u porodici Republike Srbije uspostavlja poseban pravni okvir koji omogućava brzu i efikasnu reakciju nadležnih organa, kako bi se žrtva zaštitila, a nasilnik sankcionisao.
Posebna važnost ove oblasti ogleda se u hitnosti postupanja, obavezi saradnje između različitih institucija i cilju da se žrtvama omogući ne samo fizička, već i psihološka sigurnost i osnaživanje za život bez nasilja. Razumevanje pravnih koraka i mehanizama zaštite od suštinskog je značaja za sve koji se nađu u ovoj teškoj situaciji, ali i za širu zajednicu koja ima dužnost da reaguje, zaštiti i spreči dalje nasilje.
Ukoliko ste doživeli nasilje, dobro je znati korake koji se preduzimaju u postupku.
KORACI U POSTUPKU ZAŠTITE OD NASILJA U PORODICI
1. Prijava nasilja
Nasilje može da prijavi svako – žrtva, svedok, komšija, lekar, radnik škole, itd. Prijava se podnosi policiji ili javnom tužiocu, i to odmah nakon saznanja.
2. Procena rizika
Nadležni policijski službenik odmah vrši procenu rizika – da li postoji neposredna opasnost od nasilja. Može zatražiti i mišljenje centra za socijalni rad.
3. Izricanje hitnih mera
Policija može izreći sledeće hitne mere (traju 48 sati):
- privremeno udaljenje učinioca iz stana,
- zabrana kontakta i prilaska žrtvi.
Te mere se izriču naredbom, koja se odmah dostavlja tužiocu, centru za socijalni rad i žrtvi.
4. Uloga tužioca
Ako tužilac smatra da i dalje postoji opasnost, u roku od 24 sata od izricanja naredbe, on predlaže produženje mera sudu.
5. Sudsko odlučivanje
Sud, bez ročišta, u roku od 24 sata, odlučuje o produženju. Mera se može produžiti za još 30 dana.
6. Posebna pravila u krivičnom postupku
Ako nasilje ima elemente krivičnog dela, tužilac može zatražiti i druge mere (zabrana napuštanja stana, zabrana komunikacije, i sl.). Sud mora o tim merama odlučiti u roku od 24 sata.
Pored hitnih mera zaštite koje se preduzimaju radi momentalne bezbednosti žrtve, cilj odredaba kojima se suzbija nasilje u porodici, ostvaruje se kroz pokretanje krivičnog postupka protiv učinioca. Ova vrsta odgovornosti uređena je članom 194 Krivičnog zakonika Republike Srbije, koji definiše krivično delo nasilja u porodici i predviđa odgovarajuće sankcije.
Šta se smatra krivičnim delom nasilja u porodici?
Zakon propisuje da nasilje u porodici izvršava onaj ko primenom nasilja, pretnjom napadom na život ili telo, ili drskim i bezobzirnim ponašanjem, ugrožava:
- spokojstvo,
- telesni integritet ili
- duševno stanje
člana svoje porodice.
U ovom smislu, „član porodice“ ima šire značenje – ne odnosi se samo na bračne i vanbračne partnere i decu, već i na bivše partnere, rođake u zajedničkom domaćinstvu, pa i druge osobe koje su u bliskoj emotivnoj vezi ili žive u istom domaćinstvu.
Zaštita od nasilja u porodici – postupak po Porodičnom zakonu
Porodični zakon omogućava članovima porodice koji su izloženi nasilju da traže sudsku zaštitu nezavisno od krivičnog postupka. Ovaj postupak je hitan, jednostavan i ima za cilj sprečavanje daljeg nasilja i zaštitu fizičkog i psihičkog integriteta žrtve.
Šta je nasilje u porodici prema ovom zakonu?
Nasilje u porodici obuhvata svako ponašanje kojim jedan član porodice ugrožava telesni integritet, duševno zdravlje ili spokojstvo drugog člana. Zakon naročito prepoznaje sledeće oblike nasilja:
- nanošenje ili pokušaj nanošenja telesne povrede
- izazivanje straha pretnjom ubistva ili nanošenja telesne povrede članu porodice ili njemu bliskom licu
- prisiljavanje na seksualni odnos
- navođenje na seksualni odnos ili seksualni odnos sa licem koje nije navršilo 14. godinu života ili nemoćnim licem
- ograničavanje slobode kretanja ili komuniciranja sa trećim licima
- vređanje, kao i svako drugo drsko, bezobzirno i zlonamerno ponašanje
Ko se smatra članom porodice?
Za potrebe ovog zakona, članovima porodice smatraju se:
- supružnici ili bivši supružnici;
- deca, roditelji i ostali krvni srodnici, te lica u tazbinskom ili adoptivnom srodstvu, odnosno lica koja vezuje hraniteljstvo
- lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu
- vanbračni partneri ili bivši vanbračni partneri
- lica koja su međusobno bila ili su još uvek u emotivnoj ili seksualnoj vezi, odnosno koja imaju zajedničko dete ili je dete na putu da bude rođeno, iako nikada nisu živela u istom porodičnom domaćinstvu
Ko može da pokrene postupak?
Postupak se pokreće tužbom, a tužbu mogu podneti:
- Žrtva nasilja
- Zakonski zastupnik žrtve (npr. roditelj za maloletno dete)
- Javni tužilac
- Centar za socijalni rad
Koji je sud nadležan?
Tužba se podnosi sudu prema mestu prebivališta ili boravišta žrtve.
Koje mere zaštite sud može da odredi?
Sud može, po hitnom postupku, doneti jednu ili više privremenih zaštitnih mera, kao što su:
- Iseljenje nasilnika iz porodičnog stana ili kuće, bez obzira na vlasništvo
- Useljenje žrtve u porodični prostor
- Zabrana prilaska žrtvi na određenoj udaljenosti
- Zabrana kontaktiranja i uznemiravanja
- Zabrana dolaska u blizinu stana, posla ili škole žrtve
Ove mere mogu trajati najduže godinu dana, uz mogućnost produžavanja dokle god postoje razlozi za njihovo postojanje. Sud može i ranije ukinuti meru, ako utvrdi da je prestala potreba za njenim trajanjem.
Kako teče postupak pred sudom?
- Postupak je naročito hitan
- Prvo ročište se zakazuje u roku od 8 dana od prijema tužbe
- Drugostepeni sud (u slučaju žalbe) odlučuje u roku od 15 dana
- Sud nije vezan predlogom žrtve, već može izreći i meru koja nije posebno tražena
- Žalba ne odlaže izvršenje, što znači da izrečena mera važi odmah
Uloga Centra za socijalni rad
Ako postupak nije pokrenuo Centar, sud može od njega zatražiti mišljenje o opravdanosti mera i pomoć u prikupljanju dokaza. Centar vodi evidenciju o izrečenim merama i o osobama uključenim u slučaj nasilja.
Ovaj postupak pruža brzu i konkretnu zaštitu, posebno u situacijama kada se žrtva plaši da prijavi nasilje kao krivično delo ili kada želi da izbegne dugotrajan proces, ali joj je potrebna sigurnost i mir u svakodnevnom životu.